I noć utom pade. Kad eto ti čuda,

šumom divne jelke zasijaše svuda.

Ne od lažnog srebra i lažnoga zlata,

pravih su ih zvezda okitila jata.

A na vrhu svake stoji srp meseca,

kao na jelkama što imaju deca.

Čarobnjak je valjda to u šumi bio

i za ptice mesec jasni umnožio.

Iz neba vedroga domamio nežno

srebrnasto inje i pahulje snežne.

Povešao ptičje igračkice razne:

šišarke, žirove, pužje kuće prazne.

I ja sam vam bila sa senicom Senkom,

i gugutkom Sivom, golubicom Belkom,

pod njihovom jelkom.