Setio se sirotog Džulijana i njegovog romantičnog strahopoštovanja prema njima i kako je jednom započeo neku priču koja je počinjala: "Veliki bogataši razlikuju se od tebe i mene". I kako je neko kazao Džulijanu: "Da, oni imaju više para." Ali Džulijanu to nije bilo smešno. On je mislio da su oni jedna naročita, čarobna vrsta ljudi, a kad je shvatio da nisu, to ga je porazilo više no ma koja druga stvar koja ga je porazila.
Prezirao je one koji su doživeli poraz. Ne mora se nešto voleti ako se za to ima razumevanja. Mogao je sve da podnese, mislio je, jer ga ništa nije moglo da povredi ako nije mario za to.
Iz pripovetke Snegovi Kilimandžara
