To je Skerlić uočio i, osetivši potrebu da bliže odredi i ograniči Vukov tobožnji romantizam, on je rekao za Vuka "romantičar po idejama, on ima racionalistički duh". Uostalom, Vuk je kod izvesnih svojih radova našao za potrebno da to i sam izričito naglasi. Tako je kratki uvod u svoju knjigu Crna Gora i Crnogorci (objavljenu na nemačkom jeziku 1837. godine) završio rečima: "Naša je pri ovom težnja da opisujemo prosto, jasno i istinito, bez svakog romantičnog kičenja."
Uistini, glavni predmet i poslednji cilj svih Vukovih ispitivanja i napora jesu: narodna stvarnost i živ čovek u njoj; u prvom redu, govor i književni izraz toga čoveka, a zatim svi ostali uslovi njegovog duhovnog i materijalnog života, njegovi običaji, verovanja i praznoverice, tradicije i sva nasleđa iz prošlosti, ali isto tako i društvene ustanove i političke i privredne prilike pod kojima se taj naš čovek razvijao i pod kojima još živi.
Iz eseja O Vuku kao piscu
