Lav i magarac su postali prijatelji i dogovorili se da idu zajedno u lov. U potrazi za divljači, oni su videli mnogo divokoza koje ulaze u pećinu i planirali da ih uhvate. Magarac je trebalo da uđe u pećinu i izvuće divokoze, a lav bi stajao na ulazu i oborio ih. Udarajući i njačeći svom snagom, magarac je napravio tako strašnu buku u pećini, da su divokoze izašle u panici od straha i postale žrtve lava. Magarac je ponosno izašao iz pećine i pitao lava o svom uspehu. "Da, zaista", odgovorio je lav, "i da nisam znao tebe i tvoju vrstu, svakako bih i ja trčao." Moralna pouka ove basne je da glasan hvalisavac ne impresionira niti plaši one koji ga poznaju.
Dositej Obradović iznosi naravoučenije basne Lav i magarac: "Hvaleći se pred jačima, često bivamo poniženi." Tako on naglašava da basna govori onima koji su strašni dok ih ljudi ne upoznaju, a zatim se niko ne obazire na njih, i koliko oni više viču toliko se drugi više smeju.
