Artnit

Petak, 19 April 2013 21:24

Tihi Don Istaknut

Dizajn korica knjige Tihi Don Dizajn korica knjige Tihi Don

Tihi Don Mihaila Šolohova je najveće delo posleoktobarske ruske književnosti i jedno od najvećih uopšte u XX veku. Ovaj roman u četiri knjige nastajao je 15 godina. Tihi Don je roman karaktera, usredsređen na individualnu psihologiju i sudbinu čoveka uprkos kretanjima mnoštva koje slika. U sudarima sa stihijom društvenog komešanja strada pojedinac.

U Tihom Donu pesimizam Mihaila Šolohova je jedan od bujnih izvora tragičnog poimanja života. U Tihom Donu nema izlaza. Put koji je u početku širok, pri kraju se sužava, toliko da se i zatvara, i pretvara u bezizlaz.

Pesimizam, koji je utkan u Tihi Don ogleda se u gustom spletu ljudskih sudbina i reljefnom prikazivanju društvenih odnosa. Prividnu životnu radost i vitalnost njegovih junaka prekrivaju jedan duboki, ponekad svesni, a češće nesvesni pesimizam. I život Grigorija Melehova, Natalije i Aksinje je pun bola, i sa samo malo radosti. Mali broj junaka veruje u sreću ili se bori za postojanu sreću, porodičnu i bračnu. Za trajnu sreću se međusobno bore samo Natalija i Aksinja i obe stradaju u toj borbi jedva okusivši mrvice sreće.

U Tihom Donu nad svima se nadvija neizvesnost, smrt. Nema morala kada se živi samo za današnji dan, i zato se grozničavo otimaju zadovoljstva i pri tome odbacuju svi obziri, ruše sve norme. U tom haosu neverstava, silovanja, prevara čista ljubav i vernost su poražene i ismejane. I Aksinja koja beskrajno voli grabi trenutno uživanje. Samo Natalija ostaje besprekorna i čista, živi za porodicu i brani moralna načela. Ali, ona je zato i najnesrećnija i od prvih dana osuđena na patnju i smrt.

Deca su tu da naglase tragediju u Tihom Donu, a ne da otvaraju puteve budućnosti. Glavni junaci ostaju bez poroda: ni Petar i Darja, ni Stepan i Aksinja, ni Miška Koševoj i Dunjaša nemaju dece. Decu imaju samo Grigorije i Natalija. Ali, njihova deca ostaju prvo bez majke, a zatim i bez oca, mada on još nije umro.

U Tihom Donu, skoro sve što vredi strada, gine, nestaje, pati. I pobeđeni i pobednici gube svoje najbolje i ujedinjuje ih patnja i smrt. Nad životom vlada pustoš. Ipak, nekakva tragična pravda se ostvaruje; po načelu: za bol - bol, za krv - krv, za smrt - smrt. Uspostavlja se životna ravnoteža koja počiva na svirepoj i nehumanoj pravdi.

Nesreća, patnja, svirepo umiranje preplavljuju Tihi Don, i zato bučna obećanja o novom rajskom životu zvuče prazno i ne mogu da ublaže utisak opšte nesreće. Od svih komunista u romanu ostao je da živi i da sudbinama upravlja jedino onaj koji je najmanje vredan, Miška Koševoj. Budućnost junaka Tihog Dona, koja će zavisiti od Miške, ne može biti svetla.

Pročitano 9276 puta Poslednji put izmenjeno Nedelja, 28 April 2019 10:54

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Tihi Don