Nakon smrti svoje supruge Fani, Henri Vodsvort Longfelou je u svom časopisu napisao o Božiću "kako su to neobično tužni praznici". Godinu dana kasnije je napisao: "Ne mogu da zabeležim ove dane. Bolje ih ostaviti u tišini. Možda će mi Bog jednom dati mir i veseli Božić kako kažu deca, ali to nije više za mene."
Pesma Božićna zvona je jednostavna, ali snažna, a pesnikov očaj zbog rata je bez sumnje obojen njegovom ličnom tugom. Na Božić pesnik čuje kako zvona zvone i sa njihovim divljim, slatkim i poznatim tonovima izvode veselu božićnu pesmu koja označava mir i dobre želje za ljude. On razmišlja da zvonici širom sveta, danju ili noću zvone ovim nadahnutim, uzvišenim tonovima. Ali, iznenada se užasan glasan zvuk topova u južnoj gori utapa u poruku mira i dobrih želja i pesnik ih povezuje sa zemljotresom koji trese i uništava zemlju, donoseći tugu i strah. Zato postaje depresivan i zaključuje da je mržnja jača od mira, jer izgleda kao da se top ruga zvuku zvona. Uprkos tamnim tonovima kojima je prožeta pesma, pesnik je završava moćnom notom prožetom nadom. Zvona zvone glasnije nego ranije, i proglašavaju da Bog nije ni mrtav, niti spava, a da će pravda trijumfovati nad nepravdom i ponovo doneti mir i ostvarenje želja ljudima.
