Evo jednog svakidašnjeg primera: ljudi koji daju milostinju uvek misle za sebe da su darežljivi i bolji od onih koji je ne daju. Biću slobodan da ovu jednostavnu teoriju tretiram sa najvećim prezrenjem. Svakome je poznato da se pitanje jednog prosjaka (jednog autentičnog prosjaka) ne rešava sa deset para ili komadom hleba: time se rešava samo psihološki problem gospodina koji na taj način kupuje skoro ni za šta svoj duhovni mir i svoju titulu darežljivog. Promislite samo koliko je taj svet škrt kad se ne odlučuje da potroši više od deset para dnevno da bi obezbedio svoj duhovni mir i zadovoljio oholu pomisao o svojoj dobroti. Koliko je potrebno više čistote duha i hrabrosti da se pomogne ljudskoj bedi i bez te licemerne (i uobičajene) operacije!

Iz romana Tunel