Pesma Plavi zec počinje kao bajka stihovima: "Tri sam zemlje prolazio, i tri gore pregazio, i tri mora preplovio…", i kao i u bajci glavni junak je nerealan plavi zec. Ispevana je modernim stihom, ali se u njoj oseća uticaj tradicije narodnih brzalica, ređalica i razbrajalica. Gradacijski, anaforičnim stihovima, poređani elementi pojačavaju dečju pažnju i pridobijaju njihovo poverenje u istinitost onoga što se peva.
Za razliku od uobičajenih predstavljanja u basnama i u dečjoj književnosti kao plašljivog, zec u pesmi Plavi zec je drugačiji. Čudni, sveznajući zec, jedini na svetu je simpatična životinja koja zna da svira, plete, ručak kuva, žanje, mete kuću, šije, pije i govori francuski. Njega je uhvatio lovac i stavio u torbak. Kada su stigli ispred njegove kuće zec je tražio da se očešlja, umije lice, iseče nokte, ispravi stas i udesi glas kako bi bio lep pred decom. Lovac ga je pustio, ali on se nije uredio već je odmah pobegao na kraj sveta.
