Kao celina, ciklus pesama Daleko u nama predstavlja istoriju ljubavi sa svim njenim menama, zlom i dobrim koje ljubav doživljava u nevremenu, kada je poreknuta, onemogućena, ali na kraju potvrđena kao radost života, kao život sam.
Uvodna pesma Dižemo ruke peva o trenutku u kome se ljubav rodila, o uzletu i padu, o bolu i nadi, dok "metak glave obleće i poljubac vreba". Sledeće pesme pevaju o razdvojenosti, uznemirenosti i čežnji, opasnosti koja preti ljubavnicima suprotstavljenim silama života i smrti. Pesnik kaže "naš dan je zelena jabuka na dvoje presečena", a svoju čežnju izražava rečima "idem od jedne ruke do druge gde si". A onda, kao da je prošlo vreme kada je i vazduh bio neprohodan, pesnik kaže: "Pronašli smo se na zlatnoj visoravni daleko u nama." Slede pesme ljubavi koje pevaju najviše o njoj ili o njima, a on se samo povremeno javlja, ali se oseća stalno iz reči ljubavi koje kazuje dragoj. Poslednja pesma ovog ciklusa peva o pobedi ljubavi i njenom trajanju iskazanom rečima "dan mi je našao lice", o pobedi svetlosti gde "pogled mi začuđen lista", a zatim o otvorenosti sveta i opštoj slobodi u kojoj "svet na pragu srca stoji". Pesnik kaže: "U glas ti bistri silazim po našu čarobnu lampu."
