Narodna epska pesma Ženidba kralja Vukašina je u celini građena na oštrim i dramatičnim kontrastima: divovski junak Vojvoda Momčilo sa krilatim konjem suprostavljen je žgoljavom kralju Vukašinu, plemenita Jevrosima - nevernoj Vidosavi, pitomi skadarski pejzaž - vrletnom durmitorskom Pirlitoru.
Kao i u drugim narodnim epskim pesmama, i u ovoj je kralj Vukašin prikazan kao negativan lik - nasilnik, krivokletnik, otimač. Opisan je kao kržljivac ("žura") i neugledan, što po shvatanju narodnog pesnika ne priliči junaku.
Kralj Vukašin zavodi ljubu vojvode Momčila. Momčilovoj ljubi Vidosavi šalje pismo, u kojem joj predlaže da "ili otruje ili izda vojvodu Momčila", pa da ide njemu u Skadar na Bojani. Vukašin nema nikakvih moralnih dilema. On ne poštuje ni božanske, ni ljudske zakone. Svirepo i lukavo želi da prigrabi nešto što mu ne pripada.
Nasuprot kralju Vukašinu, vojvoda Momčilo je prikazan kao veliki junak, obdaren i natprirodnim moćima. On jaše krilatog konja Jabučila, paše sablju sa očima, i ne boji se nikoga do Boga. Pod Durmitorom vojvoda Momčilo ima grad Pirlitor, i okružen je ljubavlju svoje braće i sestre Jevrosime. Nalazi se na čelu ne velike vojske, nego hajdučke družine sastavljene od svoje braće, prvobratučeda i četrdeset levera.
Slično biblijskoj Dalili, "kuja" Vidosava iskušava muža gde se krije tajna njegove nepobedivosti. Ne sluteći ništa on joj odaje tajnu. Osvojena ljuba Vidosava, spaljuje krila Jabučilu, da više ne može poleteti, i zatapa krvlju Momčilovu sablju sa očima, da se ne može iz korica izvaditi. Na taj način ona pomaže kralju Vukašinu koji sa svojom ordijom napada Momčila, baš kada je otišao u nedeljni lov. Nakon duge i teške borbe kralj Vukašin ubija njegovu braću i bratance. Momčilo, uprkos hrabrom otporu, spas traži bežeći uz zidine svoje kule, niz koju mu rođena sestra Jevrosima baca dugačko platno. Njegova neverna ljuba preseca platno, i Momčilo pada na mačeve i koplja Vukašinovih vojnika. Umesto očekivane mržnje i želje za osvetom, Momčilo na izdisaju svom krvniku upućuje prijateljski savet da se oženi njegovom sestrom, Jevrosimom.
Tek pošto isproba Momčilovu odeždu, kralj Vukašin shvata koliko je telom i dušom nedorastao vojvodi Momčilu. On kažnjava surovo Vidosavu, vezuje je konjima za repove i razapinje kao ''kuju''. Kralj Vukašin se ženi ne ženom svog protivnika, nego njegovom sestrom i sa njom rađa junaka nad junacima Marka Kraljevića, koji nasleđuje junaštvo, snagu i plemenitost svoga ujaka.
U pesmi Ženidba kralja Vukašina nalaze se dva najlepša opisa prirode u srpskoj narodnoj poeziji. Na jednoj strani je surova priroda planine Durmitora i grad Pirlitor, ispod koga teče mutna Tara valovita. Na drugoj strani je Skadar u vinogradima i maslinjacima, ispod koga se prostiru pšenična polja i livade, i teče zelena Bojana, po kojoj "pliva riba svakojaka".
Ženidba kralja Vukašina je narodna epska pesma velike umetničke vrednosti. Ona pleni savremenog čitaoca, posebno lepotom i dubinom poruka, iskazanih sa onom osobenom jednostavnošću srpskog narodnog duha.
