Osnovni motiv u svatovskim pesmama je ženidba. Ženidba se u srpskom narodu oduvek smatrala najvećim i najpresudnijim događajem u životu svakog pojedinca, i zato je bila propraćena bogatim obrednim svečanostima.
U svatovskim pesmama je prikazan ceo ritual svadbenih običaja sa mnoštvom utvrđenih uloga i nizom međusobno povezanih radnji. Svaki trenutak svadbe ima svoje pesme. Neke pesme se pevaju kada se prosi devojka, druge kada se po devojku putuje, devojka oprašta sa roditeljima, ali peva se i o radosti zbog života sa dragim - dragom, i o neizvesnosti dobrog života u novom domu. O svakom svatu su se pevale posebne pesme, a najviše o mladi i mladoženji.
Svatovska pesma je imala i ritualno, obredno značenje. Pesmom se iskazivala molitva i želja da mladenci budu srećni i dugovečni, da žive u slozi i ljubavi, da imaju porod i da dočekaju unuke, praunuke i "bele pčele".
U svatovskim pesmama ima mitoloških elemenata. Takva je na primer, pesma Vila zida grad. Vila zida grad ni na nebu ni na zemlji, već na grani od oblaka. Na gradu je sagradila troja vrata: na jedna ženi sina, na druga udaje kćer, a na trećima sedi i gleda.
Svatovske pesme su jednostavne u izrazu i u njima je utkano mnogo radosti, vedrine i veselja. U mnogim pesmama je sve lepo, sjajno i raskošno. Mnogo je bogatih opisa devojačke lepote koja se poredi sa suncem i mesecom. Opisuje se i svečano ruho vezeno zlatom i svilom, beli dvorovi i raskošne trpeze.
Svatovske pesme predstavljaju, onaj možda najvedriji deo srpskog narodnog stvaralaštva. Ritualno i mitološko značenje stihova svatovskih pesama je odavno zaboravljeno. Ostala je međutim, neprolazna lepota pesme: snažne pesničke slike koje i danas plene.