- No i to je gotovo uvek bilo tako. Ako se nađe neki dobri i čestiti Tanié, sudbina će ga navesti na neku Reymerovu, a dobra i poštena de La Chaux pašće u deo nekom Gardeilu, da bi sve bilo u najboljem redu.
No neko će mi možda primetiti da ne treba tako brzopleto izricati konačni sud o karakteru nekoga čoveka po jednom jedinom njegovom postupku, da bi tako strogo merilo svelo broj čestitih ljudi na tako malen broj, da bi ih ostalo manje tu na zemlji nego što ih po Jevanđelju dobroga hrišćanina ima izabranih za nebo, da čovek može biti nestalan u ljubavi, da žene za nj mogu ne biti svetinje, pa da ipak ne mora biti lišen časti i poštenja, da čovek nema moć da zaustavlja razbuktalu strast niti pak da produžuje strast što se gasi, i da, na kraju krajeva, već ima sasvim dovoljno ljudi po kućama i na ulici koji bi s pravom zaslužili naziv nitkova, pa nije potrebno izmišljati uobražene krivice da bi im se uvećao broj do beskrajnosti. Upitaće me možda neko da li ja sam nisam nikad ni izneverio ni prevario ni ostavio nijednu ženu bez razloga. Ako bih hteo da odgovaram na ta pitanja, moj odgovor ne bi ostao neuzvraćen, te bi tako nastala prepirka koja bi se završila tek sudnjega dana. Ali de, ruku na srce, recite mi vi, gospodine branioče nevernih i nestalnih: biste li vi izabrali tuluskog doktora za svoga prijatelja?... Ustručavate se? Time je sve rečeno, a ja se samo molim Bogu da uzme u svoju svetu zaštitu svaku ženu kojoj bi vam se prohtelo da ukažete svoju naklonost.
Iz priče Istinita priča (knjiga Moralne priče)
