Imajući malo udela u dobrima ovoga sveta, ja sam voleo život radi njega samoga, voleo sam ga bez velova, u njegovoj nagoti koja je naizmence i strašna i divna.
Siromaštvo čuva za one koje voli jedino dobro koje postoji na svetu, dar koji čini lepotu bića i stvari, koji širi svoju draž i svoje mirise po prirodi, Želju.
“Bolan je ceo život ljudski i nema kraja našim patnjama.“ Tako govori Fedrina dadilja i uzdasi njenih grudi nisu nikad bili opovrgnuti. “A ipak, dodaje stara Krićanka, mi taj život volimo, jer je ono što dolazi posle njega samo tama po kojoj su posejane bajke.“ Život, bolni život, voli se i zato što se voli bol. I kako se ne bi voleo? on liči na radost, i ponekad se stapa s njom.
Iz knjige Život u cvetu
