U njenu sam kosu upletao strasno
Mokre noćne ruže. Putem punim zova,
Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno
Oči pune zvezda i usta stihova.
Sve je šumno, sjajno; i lije iz granja
Svetlost, kô padanje neke bele kiše;
Maslinova šuma u daljini sanja...
A more je puno zvezda, pa ih njiše,
I po žalu nemom, praznom i bez sene,
Kotrlja ih svu noć, kô pesak i pene...
Ponedeljak, 28 Novembar 2016 12:32
Jovan Dučić - Zvezde Istaknut
Konstantin Bogaevski - Svetlost zvezde
S ostrva Lopuda
Visoko u granju mirno gore zvezde,
I široka pesma mora u tišini
Čuje se oko nas; i ti glasi jezde
Kô da rosa pada u srebrnoj tmini.
Objavljeno u
Pero
Tagovano
Najnovije:
- Džek London - Nastavljati vrstu zadatak je života, a zakon mu je smrt
- Samjuel Beket - I čovek je tu, negde, grdni kamen-stamen svih vremena i svih vladavina
- Sadek Hedajat - Nikada nisam bio u stanju da se prilagodim svetu u kome sam živeo
- Lajoš Zilahi - Zar ovako moram propadati ovde u tuđini?
- Marina Cvetajeva - Borisu Pasternaku
