Da, ali ipak, s vrememna na vreme, opita radi, izvesno ja je potrebno... dokaz, na primer, san, da biste razumeli... mogu reći da spavam samo povremeno za trenutak od novembra četrnaeste... prilagodim se zvucima u ušima... slušam ih kako postaju tromboni, ceo orkestar, ranžirna stanica... to je igra!... ako se pomerite na dušeku... date neki mali znak nestrpljenja, izgubljeni ste, poludite... opirite se opruženi, ukočeni, doći ćete posle mnogih sati do kratkog trenutka sna, da napunite vaš slabašni akumulator, kako biste sutra mogli pomalo da sednete za veslo... više ne zahtevajte!... da ste bogati, pitanje bi se sasvim drugačije postavljalo!... niko od vas ne bi tražio da išta radite, sem da odete da skratite kosu, svratite u banku, kod pedikira, kod Vilinog konjica... ali u neizvesnim uslovima, kažem vrlo ozbiljnim, treba biti zaista nepomičan, krut, opružen, čekati da se svi vozovi spoje, šššt!... bum...! razdvoje!... zazvižde!... najzad pođu!... da bi ste vi imali četvrt sata da napunite vaš životni akumulator... i mogli sutra zaraditi za svoju prokletu kulučarsku egzistenciju... vidite da ne preterujem sa "ja", pošto ja to podnosim, a ne neko drugi! Jedna strana glave mi je sva oćelavila od guranja u jastuk, ili slamu, ili o dasku, zavisi... rekao sam vam, da bi čovek spavao, potrebna mu je izvesna udobnost i izvestan optimizam... za mene i ljude u mom slučaju vozovi ne prestaju da zvižde!

Iz romana Sever