U pesmi Za Džejn izražen je jak bol Čarlsa Bukovskog posle smrti voljene osobe. Njegova pustoš je opipljiva, ali njegova tuga nije sirova, romantizirana ili transformisana u setnu nerealnu lepotu. On je u šoku i ne može da shvati da se biće koje voli najviše na svetu više ne pomera i diše u telu i odeći.
Pesma Za Džejn počinje jednostavnim stihom "225 dana pod travom", a zatim sledi stih "i znaš više od mene". Pesnik shvata da je njegova ljubav Džejn sada u dodiru sa zagrobnim životom, i dodaje: "Odavno su ti uzeli svu krv suva si pritka u korpi". On oseća prazninu nakon smrti Džejn, jer "u ovoj sobi sati ljubavi još bacaju senke". Njegova ljubav prema njoj i dalje ostaje, oseća da je njen duh još uvek sa njim.
Posle Džejnine smrti pesnik oseća da je poražen i spreman je da umre. On kaže: "Klečim u noćima pred tigrovima koji me ne puštaju." I dozvoljavajući svojoj tugi da ga uzme, on smrt doživljava kao nešto što ne može izbeći. U poslednjim stihovima se predaje, i kaže: "To što si bila neće se ponoviti. Tigrovi su me našli i nije me briga".
