"Šta je čovek u poređenju s gnevom bogova?" cvileo je sveštenik zaklanjajući se od vetra koji ga je zanosio. "Dopusti mi da odem u hram i da se tamo molim."
"Ovde se moli, ništavilo! Zar se ničim ne uzvraća za usoljenu ribu, za začine i suvi luk? Glasno govori! Reci Majci Gungi da nam je dosta. Zapovedi joj da se do noći smiri. Ja ne umem da se molim, ali sam služio u kumpanijinim lađama, pa kada ljudi nisu slušali moja naređenja, ja -" Zamah čelične šibe dovrši rečenicu, pa sveštenik, otevši se od svoga učenika, pobeže u selo.
Iz pripovetke Mostograditelji
