Nikada Adama i Evu nije gledao kao roditelje, makar i samo zato što su uvek slikani goli, samo sa smokvinim listovima. A anđeli? Upita se kada je poslednji put mislio o anđelima i da li je to uopšte ikad činio jer ih je od najranijeg detinjstva viđao. Svuda ih je tada viđao, u crkvenim knjigama, na vitražima. Ako odrastaš kao katolik, ne možeš to izbeći. Čak je i Lucifer pali anđeo, a ako sve ide dobro, i sam imaš anđela čuvara koji te čuva od svih mogućih nedaća. Postoje razne vrste anđela, o čemu si učio: serafimi, heruvimi, tronovi i sile. Iz nekog tajanstvenog razloga nikada nisu starili (anđeo od pedeset godina je nešto nezamislivo), pre bi se moglo reći da imaju uvojke nego kosu, nemaju obuću, i naravno nikad ne nose naočare. U jednom trenutku nešto što izgleda sasvim obično postane odjednom zagonetno. Pošto ga je zanimalo kako anđeo izgleda u punom letu i koliki se vetar podiže mahanjem krila, zagonetke koje su bile povezane i sa svetošću i sa aerodinamikom, on odluči da se u festivalskoj kancelariji prijavi za “lov na anđele“, jer, shvatio je sada, to je bilo u pitanju. Svuda u gradu bilo je skrivenih anđela i trebalo ih je što više otkriti. Uslov je bio da ideš sam, dogovor u koje vreme i da se složiš da te na početnu tačku odvede neko koga dalje ništa više ne smeš pitati.
Tronovi - visok red anđela.
Iz romana Izgubljeni raj
