Bio sam isti kao Barton. I ja sam spavao sa bratom. Sutra ću se probuditi i pojesti doručak i otići u školu, i samo ću sedeti tamo, slušajući, sanjareći, i to će samo da se nastavi, dan za danom, mesec za mesecom, kroz čitavu srednju školu, kroz čitav koledž, godine i godine u istom žrvnju. A zašto? Da bih postao inženjer, zatočen u kancelariji. Što sam više mislio o tome, sve sam više mrzeo oca koji je mrvio moj život i uništavao mi najbolje godine.

Ušao sam u kuću. Otac je sedeo pored lampe i čitao novine. Tresnuo sam ulaznim vratima.

"Šta te muči?" rekao je.

"Moja stvar."

Slegnuo je ramenima i vratio se novinama. Pogledao sam oko sebe: isti stari zidovi, isti stari plafon, isti stari pod. Eto mesta u kome živim. To je bio kavez u kome su me hranili i davali mi mesto za spavanje.

"Zarobljen", rekao sam. "Kao životinja. Zarobljen u ovoj rupi."

Iz priče U proleće (zbirka priča Vino mladosti)