Pesma Umreh za lepotu sastoji se od tri strofe, sa po četiri stiha. Ona se kazuje u prvom licu i razmatra veoma neobično teme lepote i istine.
U prvoj strofi pesme Umreh za lepotu naratorka sebe predstavlja. Kada se smestila u grobu ona sreće nekoga ko je zauzeo susednu sobu, nakon što je umro za istinu. U drugoj strofi, osetivši njeno prisustvo, on joj se obraća tiho i pita je zbog čega je propala. Imajući u vidu da je umro za istinu, on se ne boji njenog odgovora. Ona jednostavno odgovara da je umrla za lepotu. Govoreći joj da je umro za istinu, on naglašava da ih to čini braćom. Pošto su oboje dali svoje živote na oltar principa, oni se poštuju i identifikuju jedno sa drugim. Emili Dikinson završava drugu strofu sa crticom, što u suštini pokreće akciju i emocije u ovoj strofi i vodi čitaoca pravo u narednu bez potrebe za postavljanjem nečeg novog. Ona koja je umrla za lepotu i onaj koji je umro za istinu razgovarali su "iz sobe u sobu", dok im "mahovina ne dosegnu usne i pokri - ime i dob". Ne samo da mahovina simbolično pokriva usne, tako da više ne mogu govoriti, već u suštini briše sećanja na one koji su tamo sahranjeni.
