Artnit

Ponedeljak, 28 Decembar 2015 12:48

Virdžinija Vulf - Svi smo mi kao mušice što puze po obodu tanjira Istaknut

Ći Baiši - Muva na tanjiru Ći Baiši - Muva na tanjiru

No, u ogledalo se nije smela pogledati. Nije mogla da se suoči sa užasom - svetložuta, idiotska staromodna svilena haljina, do zemlje, dugih rukava bez ikakvog izreza, strukirana, sve je to krasno izgledalo u katalogu no ne i na njoj, ne spram svih tih običnih ljudi. Osetila se kao krojačka lutka, da šegrti zabadaju čiode u nju.

"Ali, draga, prekrasna je!" rekla je Rouz Šo zagledajući je od glave do pete stisnutih ustašaca što se i očekivalo - Rouz obučena po poslednjoj modi, upravo kao i svi, uvek.

Svi smo mi kao mušice što puze po obodu tanjira, Mejbel pomisli i stade da ponavlja rečenicu kao da se krsti, kao da je to kakav čin da poništi bol, da izdrži agoniju. Šekspirovi stihovi, citati iz knjiga koje je pročitala pre mnogo godina, najednom bi joj došli kada je nešto muči, i ona ih ponavlja iznova i iznova. "Mušice što puze", ponavljala je. Kada bi samo mogla da ponovi to dovoljno puta da joj se pred očima ukažu mušice, ona bi prestala da oseća, sledila bi se, zamrzla, otupela. I eto ih mušice, polako puze iz tanjira slepljenih krila; i upinjala se i upinjala (stojeći pred ogledalom, slušajući Rouz Šo) da posmatra Rouz Šo i sve ljude tamo kao mušice koje hoće da se izbave iz nečega ili da uskoče u nešto, bedne, beznačajne, jadne mušice. Ali nije joj uspevalo da vidi te ljude kao mušice. Sebi je ona ličila na mušicu - ona je mušica, ostali su vilini konjici, leptiri, prelepi insekti, plešu, lepršaju, preleću a ona puzi iz tanjira. (Zavist i inat, najgori poroci, njene su najveće mane.)

Iz priče Lepa haljina

Pročitano 1787 puta Poslednji put izmenjeno Četvrtak, 14 Maj 2020 10:35

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Virdžinija Vulf - Svi smo mi kao mušice što puze po obodu tanjira