Da: u ovom mestu, u Sikriju, nalazio se njihov vilinski svet, kao što su njihova Engleska i Portugal, njihova Holandija i Francuska, bile izvan njenih mogućnosti poimanja. Svet nije bio svuda isti. “Mi smo njihov san“, rekla je caru, “a oni su naš.“ Volela ga je jer nikada nije odbacivao njeno mišljenje, nikada na njega nije zamahivao svojom kraljevskom rukom. “Ali zamisli, Džoda“, rekao joj je dok su pljeskali kartama igrajući gandžifu jedne večeri, “kad bismo mogli da se probudimo u snovima drugih ljudi i promenimo ih, i kad bismo imali hrabrosti da ih pozovemo u naše snove. Šta ako bi ceo svet postao jedan probuđeni san?“ Nije mogla da ga naziva sanjarem kada je pričao o probuđenim snovima: jer šta je ona bila?
Iz romana Čarobnica iz Firence
