Dok ide niz široko polje Godominsko Oblak Radosav sreće dve mlade gospođe od kojih saznaje da njihove muževe, "dvije vojevode Bijelića i Zlatokosića" drži u zatvoru Jerina, žena despota Đurađa. Da bi ih spasio on kreće ka Smederevu. On se ne usteže da gospodaru Đurđu ukaže na štetno ponašanje njegove žene Jerine koja "pogubi tolike vojvode i polomi krila od krajine". Iako zna da je despot Đurađ nemoćan pred svojom zlom ženom Jerinom on kreće na gubilište i stiže u trenutku kada dželati treba da pogube dvojicu srpskih junaka. Kada ne može nepravdu da otkloni rečju, on se ne usteže da šibanjem trostrukom kamdžijom kazni Jerinu. Pošto je spasio srpske vojvode vodi ih i gosti na svom dvoru i nauči ih "da ne drže vjere u Jerini".
Oblak Radosav je u istoimenoj narodnoj epskoj pesmi prikazan kao smeo borac protiv tlačenja i nepravde i za dobro i sreću onih koji pate. On liči na neumitnog sudiju, strogog i pravičnog, koji kažnjava nepravdu.
