Pesma Nebo ima dvanaest stihova, a naslov je osnova za njeno razumevanje. Nebo je simbol uzleta u visinu, maštu, nepoznato, večne potrage za lepotom. "U toj dubini plavoj i bez ruba", kako pesnik opisuje nebo, on traga odavno za golubom. "Al sve što se iznad diglo nestalo je. Gore su još samo plave boje", kaže pesnik. Ogromni otvoreni prostor izaziva osećaj slobode, ali i sopstvene majušnosti. Pesnik zna da su ljudi koji su mu bliski po duhu i doživljaju sveta nestali neshvaćeni. Ali, on traga i dalje sam i spreman je da iščezne u tom traganju za idealom i zato ističe: "Makar oči izgubio sam u plavom."
U pesmi Nebo Stevan Raičković je slikovito i simbolično prikazao čovekovo večno traganje za lepotom, koja je smisao života. Plavo je boja koja dočarava udaljenost ideala, simboliše prijateljstvo, čistotu i bliskost, a krug duhovnost, dok je golub simbol mira, čežnje za slobodom, večnog traganja, ideala, neuhvatljivog. Spajajući apstraktno, koje je predstavljeno nebom i konkretno koje je predstavljeno golubom nastaje poetska slika kao fluid lepe tišine, traganja i samoće. Taj ogromni prostor plavog nije praznina, jer je u čoveku ostala nada i želja za traganjem. Čovek u krugu sa golubom simboliše večno kretanje u nepromenljivom.