Pesma Možda spava ima metafizičku dimenziju, višeslojnost i neuhvatljiv smisao. Ona otkriva potpuno nove, nepoznate prostore i nalikuje na jedan teško uhvatljivi drhtaj. Rastapa se, sva se pretvara u monotonu rezignaciju, sve u njoj gubi čvrstu konturu.
Vladislav Petković Dis poetski snažno daje trenutak neodređenog, maglovitog stanja, pre buđenja, koje nosi u sećanju. Lik drage dolazi iz tajanstvenih predela sna, kao melodija zaboravljene pesme. Njen lik do kraja ostaje nejasan, eteričan, a od njenog tela pesnik razaznaje samo lice, dok se sve ostalo gubi u izmaglici sna i snoviđenja.
U stihovima pesme se oseća kako navire praznina, koja je u stvari puna bezobličnog totalnog bola. Ljubav je u njoj odlutala u maglu. Čežnja se izgubila u neodređenom, umornom talasanju - da je nekada bila ljubav. Život je za pesnika samo apstraktna rugoba koja u sebi nosi zlo. Pesma se završava nejnemoćnijim, ali istovremeno najlepšim poetskim bekstvom, u kome je prvi stih negacija realnosti, optužba i idealizacija u isti mah.
Pesma Možda spava, Vladislava Petkovića Disa snažno deluje svojom formom, poetskim rečnikom i izrazom, i muzikalnošću stihova. Ova pesma nosi u sebi večne nemire čoveka kada se suoči sa tišinom i usamljenošću.
