Pesma u kvrgama je neka vrsta alegorije o čovekovoj sudbini. Dolaskom na svet čovek kao da je bačen u okove. Patnje i sputanost su zao udes svih ljudi. Pesnik kao i drugi ljudi podnosi iste muke, ali ih podnosi gordo. On ima snage da se bori i da prkosi, i da se uzdigne nad silama koje ga muče i nad bolom koji mu one pričinjavaju.
Pesma Dolap na alegorički način govori o teškom životu ljudi. Vranac koji okreće glomazni i truli dolap uvek u istom krugu i na istoj stazi označava sudbinu pesnika i svakog čoveka. Svoj ceo život vranac, kao i pesnik pati, jer ne može da ostvari sreću. Ali, on to stojički podnosi i bez straha se suočava sa smrću. Ova pesma je na neki način otkrivanje bezperspektivnosti života.
U pesmi Želja Milan Rakić sa stoičkim, dostojanstvenim mirom razmišlja o smrti. On je spreman da je dočeka, ali misli da ljudi, koji su tako često znali da uprljaju život, uprljaće i njegovu smrt svojim licemernim suzama. Raduje se tihom dolasku žene koja ga voli i koja će nečujno, oplakati nekadašnju njihovu sreću, koju niko od njih ne bi mogao da razume. Zato on želi da umre udaljen od svih i od svega za čime čeznu bučni i obični ljudi. Takvu smrt, u lepotama prirode posrebrene mesečinom, pesnik je spreman da doživi kao pravu radost i sreću.
Misaone pesme Milana Rakića su duboke, ali jednostavne, prisne, tople i utešne, iako prožete najsnažnijim pesimizmom. One ulaze u poetski krug najboljih i najlepših pesama u srpskoj misaonoj lirici.
