Pošto je psu Boutsvejnu otkrivena bolest, Džordž Gordon Bajron ga je negovao bez ikakvog straha da bi mogao da bude ujeden i inficiran. Kada je pas uginuo osetio je potrebu da napiše pesmu o najboljem čovekovom prijatelju. Pesma je napisana kao jedna strofa sa sedamnaest stihova. Dugo se mislilo da je početne stihove na spomeniku psu Boutsvejnu napisao Bajron, ali je otkriveno da je to napisao njegov prijatelj Džon Hobhaus.
U pesmi Epitaf psu smenjuje se ton kazivanja, pesnik hvali vrline uginulog psa nasuprot nedostacima i zlobi ljudi. On navodi kako je veliki bio njegov pas, divi se njegovoj nepokolebljivoj i naizgled nesebičnoj prirodi. Naglašava posebno vernost psa, jer "srce gospodara u svom krije, samo za nj živi, muči se i bije". Obraćajući se čoveku rečima "kratkovjeki ti stvore, izopačeni robe i još gore", on ga kritikuje zbog izdaje, sujete i zlobe. U poslednjim stihovima pesnik ističe svoju ljubav prema psu u snažnom kontrastu sa kritikom čoveka: "Mog prijatelja grob je ovo svježi; Imao samo jednog sam - tu leži."
