Pesma Prometej se sastoji od sedam strofa sa različitim brojem stihova koji se ne rimuju. Tema pesme Prometej je klasična, a njena simbolika omogućava različita tunačenja. U Geteovo vreme posmatrana je kao proglas panteizma, jer je Gete postao spinozista i smatrao: bog je u prirodi, u prirodi postoje dva elementa - sila i materija, a sila je bog; zato treba voleti svu prirodnu silu.
Vrhovni bog Zevs u pesmi priziva lanac slika. On može predstavljati knezove, i u ovom slučaju pesma stiče socijalno-revolucionarni smisao. Takođe, Geteov strogi otac, koji je želeo poštovanje može da stoji iza Zevsa, i ova poema može da ima veliku ulogu u razvoju Geteove ličnosti.
Postoje i tumačenja koja u Zevsu vide hrišćanskog boga, a u Prometeju otvoren prkos i napad na hrišćanstvo. Prometej odbija svaku saradnju sa bogovima, predstavljajući sebe kao ravnopravnog sa njima i tako izoluje sebe u cilju stvaranja.
Svetao, mladalački kreator čovečanstva Prometej simboliše, pre svega, kreativnu moć umetnika, dovoljnu za sebe, kome nije potrebna pomoć od bogova.
Poema Prometej je izraz nepomirljivog konflikta Johana Volfganga fon Getea između individualnog i božanskog. Prometej, kreativan i buntovan duh, proziva judeo-hrišćanskog Boga, optužujući ga sa nepoverenjem i mržnjom da ne voli ljude, već ih muči i ponižava. On im kaže: "Vi bedno hranite dankom žrtava i dahom molitava svoja veličanstva." A zatim im postavlja pitanje kojim naglašava svoju individulnost i značaj prirodnih sila: "Zar nisu i mene u čoveka iskovali svemoćno vreme i večiti usud, moji gospodari, a i tvoji? "
