Edgar Alan Po je često viđen kao različit, a njegovo pisanje je obično bilo tako mračno da ga je otuđilo od sveta. Pesmu Sam piše u prvom licu u veoma sumornom tonu. Ova pesma nije podeljena na strofe i čini se kao da reči beskrajno teku do naglog i surovog kraja, koji kao smrt dolazi iznenada.
U pesmi Sam Edgar Alan Po priznaje da je od vrlo malih nogu znao da je bio drugačiji. On kaže: "Još u detinjstvu ja ne bejah drugima sličan." I zato nikada nije uživao u stvarima u kojima su drugi uživali i nikada nije nalazio tugu u onome u čemu su drugi nalazili. Nije ni život video kao drugi, ni imao iste interese. I sa svojim zadovoljstvom je uvek bio sam, a stih "i sve što voleh - voleh sam" pojačava tu izjavu.
Od 9 do 12 stiha pesme Sam možemo shvatiti da Edgar Alan Po nije imao lako detinjstvo. "U zoru", što znači na samom početku njegovog života, zacrtan je njegov buran život. "Provrvi iz svih dubina dobra i zla ta tajna što me večno grizla" kaže pesnik. On opisuje mnoge prirodne pojave u koje bi skoro svi zurili sa strahopoštovanjem i u čudu kao što su munja, planine, bujica i druga prirodna čuda, ali on nije. Ovi simboli, takođe služe da kod čitaoca stvore osećaj da vreme prolazi.
U poslednjim stihovima pesme Sam, Edgar Alan Po se osvrće na svoj život i otkriva da postoji sila koja ga sprečava da vodi normalan život kao i svi ostali i bude srećan. On vidi plavo nebo i nebesa iznad, a jedan od oblaka se pojavljuje kao demon i kao da stoji na putu njegove sreće, dok blokira njegov pogled ka suncu koje simbolično predstavlja sreću. Ovaj demon, naznačen oblakom se može tumačiti na više načina, ali najverovatnije da predstavlja smrt i duboku usamljenost pesnika.
