Pol Elijar se u pesmi Sloboda fokusira na jednu reč, slobodu. Ovu reč on piše na svojim školskim sveskama, na drveću, na stolovima, čak i na gnezdima i grmlju. Ova pesma se zasniva na ponavljanju. Mnogo stihova počinje sa rečju na, koja se odnosi na sva različita mesta na kojima pesnik piše reč sloboda. Ponavljanje služi da naglasi čitaocu koliko je važna ova reč pesniku, on hoće slobodu svega. Poslednjim stihom pesme "Snagom jedne reči ponovo počinjem svoj život rođen sam da te upoznam" naglašava vrednost i značaj slobode za njega.
Fokusirajući se na reč sloboda Pol Elijar u pesmi Sloboda ukazuje koliko je važan koncept slobode. Po analogiji sloboda se povezivala uz revoluciju. Međutim, nadrealisti kao i Elijar verovali su da je revolucija bila važna, jer samo kroz revoluciju može da se postigne potpuna sloboda. Ali, govoreći o revoluciji nisu samo govorili o političkoj slobodi, kakva se obično povezuje sa revolucijama, već i o ličnim i umetničkim slobodama do kojih su po njihovom mišljenju samo forme avangardne umetnosti poput nadrealizma mogle da dovedu. U pesmi je istaknuta moć reči sloboda. A, imati potpunu slobodu sa rečima je najmoćnija stvar od svega.