Artnit

Sreda, 08 April 2015 13:37

Alberto Moravija - Najzad će se on možda ipak odlučiti Istaknut

Dizajn korica knjige Neposlušnost Dizajn korica knjige Neposlušnost

Bilo je to vreme koje je podsećalo na njegovo duševno stanje i činilo mu se da se prvo izjednačuje sa drugim saglasivši se u jedinstvenom iščekivanju. Najzad će možda ipak pasti kiša. Najzad će se on možda ipak odlučiti. No oseti da se to nebo naoblačilo zbog njega i da je morao da ga drži na oku kao što glumac drži na oku drugog glumca da mu ne bi izmakao onaj trenutak kad sam treba da se umeša u prizor.

Najviše ga je pogađalo što su ga sada ispunjavale novim osećanjem i najprirodnije radnje: hodanje ulicama, kupovanje tramvajske karte, silaženje iz tramvaja. To je radio godinama svakog jutra kad je išao u školu. Samo, dok ranije nije bio svestan da to radi, ponesen pri tom neprekidnim tokom briga i raznih misli, danas, pošto mu je život bio potpuno prazan, u nedostatku drugog, te obične radnje potpuno su zaokupljale njegovu svest. Ponovo je osećao kao da je njihova normalnost nešto neobično, besmisleno i tiransko. To saznanje nije se toliko ticalo svrhe tih radnji, kao, na primer, posećivanja škole, pohađanja časova, što mu se već odavna činilo besciljno, koliko radnji po sebi. I to je bilo novo. Zašto je pomerao noge, zašto je izbegao da ga pregazi tramvaj, zašto je zastajao da ispod ruke namesti svežanj knjiga, zašto je natukao kapu na čelo? Kao da se normalnosti, svedene sada na tanku opnu navika automatskih i utoliko dosadnijih, upravo trebalo da otrese kao zmija svlaka u proleće. Uviđao je da se tim osećanjem potpunog besmisla svega što dotad nije bilo besmisleno, završava duga putanja njegove krize. Sada je trebalo samo malo stresti leđima i dosadna opna će odleteti. Pogađao je da je to otresanje normalnosti s leđa upravo ono što sada predoseća.

Iz romana Neposlušnost

Pročitano 2166 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Alberto Moravija - Najzad će se on možda ipak odlučiti