Soneti Pabla Nerude počinju posvetom voljenoj ženi i oblikuju se u živu, impresivnu sliku o ljubavi prema ženi. Stihovi otkrivaju fizičko i duhovno jedinstvo muškarca i žene. Oni su centar sveta. To je jedinstvo rane i noža, oka i suze, usne i poljupca, krvi i žile. Oni su suprostavljeni neprijateljstvu sveta, mržnji, zavisti, smrti. Prošlost, sadašnjost i budućnost stapaju se kroz nežnosti i nose u sebi strah od smrti i rastanka. Svojim stihovima pesnik želi da odgodi ono što dolazi i sačuva svoju ljubav večno. Za njega je ona smisao života i jedino utočište.
Ljubavna osećanja Pabla Nerude su povezana sa prirodom, a erotizam iskazan smelim slikama prirode. Njega okružuje besno more, šuma i svemir. Njegova ljubav sve dodiruje i svime je dotaknuta. On je vidi u svemu što napušta, i ona će biti sačuvana u svemu kao čežnja.
100 soneta o ljubavi, Pabla Nerude stihovima slikaju emocionalni svet onih koji se traže i nalaze u surovom svetu i suprotstavljaju samoći. Stihovi izlaze duboko iz pesnikovog srca. Oni nose iskre večnosti, ulaze u emocionalni svet savremenog čitaoca i ispunjavaju ga radošću i tihom setom. Časove tuge, samoće i nemira, kao da stihovi pesnika nose u prolaznost. Dok se čitaju nestaje samoća i teskoba koja postoji u savremenom čitaocu. Njegovi stihovi daju veliku kosmičku nadu i želju da se pobedi prolaznost, strah i zlo, i sačuva ljubav koja se ima.
