Pesmu Most Mirabo prožimaju razmišljanja o izgubljenoj ljubavi. Svojim gorkim ukusom izražava samu suštinu i poimanje ljubavi. U njoj su dominantne tri teme: čovek, ljubav i vreme.
U pesmi Most Mirabo simbolično se spajaju teme prolaznosti vremena i kraja ljubavi sa tokom reke Sene. Most Mirabo ispod koga stalno protiče reka Sena je prostorni i nepomični elemenat, simbol spajanja dve obale i uspostavljanja veza među ljudima, ali uvek u sprezi sa vremenom. Reka Sena je simbol prolaznosti, i u pesniku budi sećanje na prošlu ljubav iza koje je ostao bol. Sa vodom i vremenom sve odlazi, i na mostu ostaje samo usamljeni pesnik, dok njegova ljubav postaje samo uspomena.
Kratkim stihovima, refrenom koji se ponavlja pesma Most Mirabo govori o klasičnim temama, fatalnosti proticanja vremena i ljubavnom bolu. U refrenu "Nek sat izbija i noć krene sve nose dani osim mene", koji se ponavlja četiri puta, nakon svake strofe u pesmi, Gijom Apoliner naglašava vreme i prolaznost svega. Refren slikovito prenosi nezaustavljiv protok događaja, koji prolaze pored čoveka, fiksiranog svojom nesrećom. Iz pesme je izbačena interpunkcija i tako su se povezali misao i sećanje, prolaznost ljubavi, prostor i vreme, predmet i život, i proticanje vode koja simboliše vreme i nepovrat.
