Praznina i monotonija mogu doduše da oduže i učine "dosadnim", "dugim", trenutak i čas, ali velike i najveće mase vremena one skraćuju i štaviše sasvim uništavaju. Obratno, kakva bogata i interesantna sadržina svakako je u stanju da čas, pa i sam dan skrati i ubrza, ali šire gledano, ona toku vremena ipak daje razvučenost, težinu i čvrstinu, tako da godine pune događaja mnogo sporije prolaze nego godine siromašne, prazne i lake, koje prohuje kao vetrom oduvane. Ono što nazivamo dosadom - dugim vremenom - pre je upravo neko bolesno osećanje razonode - skraćivanja vremena - usled monotonije: veliki razmaci vremena, kad imaju neprekidno jednolik tok, skupe se na način koji do smrti zastraši srce; kad je jedan dan kao svi, onda su svi kao jedan; a u savršenoj jednolikosti i najduži život proživeo bi se sasvim brzo i minuo za tren oka.
Iz romana Čarobni breg
