U pripoveci Đavo i njegov šegrt sin jedinac odlazi u svet da nauči neki zanat. Ubrzo nakon odlaska od kuće nailazi na čoveka u zelenim haljinama, sa kojim stupa u razgovor i otkriva mu da traži valjanog majstora od koga će naučiti neki zanat. Pošto je čovek rekao da je majstor, ponudio mu je da ga nauči svom zanatu ako pođe sa njim. Kada su bili na sredini reke, čovek hvata dečaka za vrat i odvlači ga na dno. Taj čovek je u stvari bio đavo prerušen u zanatliju, i kada je stigao u svoje dvore na dnu reke, predao ga je jednoj starici da ga uči zanatu. Zarobljena starica ga uči đavoljem zanatu, a po njenom savetu dečak je đavolu stalno govorio da ništa nije naučio mada je dobro učio đavolov zanat. Kada i posle tri godine reče đavolu da nije ništa naučio, ovaj ga otera i dete se vrati svom ocu. U nekoliko situacija dete je uspelo da nadmudri đavola i na kraju mu dođe glave. Pripovetka se završava srećno, pobedom nad zlom koje oličava đavo. Dečak koji je već postao mladić dobija svoju nagradu i "kralj mu za takvo herojstvo dade puno blaga i princezu za ženu".
U pripoveci Đavo i njegov sluga je slikovito i simbolično prikazano sukobljavanje čoveka sa prirodnim silama i društvenim nepravdama. Pri tome je čoveku dato posebno mesto, jer on svojim razumom može da savlada sve teškoće u životu, pa i da pobedi nečastive sile.
