Narodne brzalice se iskazuju u jednoj ritmički doteranoj rečenici, u kojoj se na metaforičan način oblikuje neka pojava, stvar, događaj. Sastoje od reči koje su slične jedna drugoj u zvučnom skupu sa "sličnim" glasovima i napisane tako da lako dođe do grške u izgovoru. Obično se javljaju greške u izgovoru komplikovanih reči, a pogrešan izgovor pojedinih reči nameće i asocijacije na neko drugo značenje.

Glavni cilj narodnih brzalica je "da lome jezik" da vežbaju čist, jasan i razgovetan govor. One su jedne od retkih usmenih govornih tvorevina koje su zabavne za recitovanje i u isto vreme mogu biti odličan metod za razvoj govora i jezika kod dece.

U nekim narodnim brzalicama su naglašeni neki glasovi. Glas š je naglašen na primer u brzalicama: Miš uz pušku, miš niz pušku ili Šašina šuša šeta šorom a šašina po šušinom salašu. U narodnoj brzalici Petar Petru plete plot, sa tri pruta po tri puta, brzo pleti Petre plot, naglašen je na primer glas p.

Neke narodne brzalice naglašavaju razlikovanje pojedinih fonema. Na primer, razlikovanje fonema č i ć je prisutno u narodnim brzalicama: Četiri čavčića na čunčiću ćijuču, Klupčencetom ću te, klupčencetom ćeš me ili Kamenčićem ćeš me, kamenčićem ću te.

Neke narodne brzalice iskazane su kroz jednu rečenicu u kojoj postoji zanimljiva promena reči. Takve su na primer brzalice: Na vrh brda vrba mrda, vrba mrda na vrh brda, Svraka svraku preskakala, svaka svraka skaka na dva kraka, Pitala metla metlu gde je metla metlu, metla metla metlu iza vrata.

Ima i narodnih brzalica koje se sastoje od više rečenica u kojima se menja red reči. To je na primer brzalica Ture bure valja. Ture bure gura. Bolje ture bure valja, nego ture bure gura.