Artnit

Petak, 03 Oktobar 2014 14:01

Hose Emilio Paćeko - Adelinino pismo Istaknut

Childe Hassam - Za pisaćim stolom Childe Hassam - Za pisaćim stolom

Adelina prekide vezu. Plakalo joj se. Vrućina joj je oblila celo telo. Otvorila je svoj klinački orman ukrašen crtežima Volta Diznija. Izvadila je jednu svesku na linije i plavo naliv-pero. Sela je za pisaći sto i pisala:

Moj najdraži Alberto,

Po hiljaditi put pišem u ovoj svesci pismo koje ti nikada neću poslati u kom ti vazda govorim iste stvari. Sad me je brat izvređao preko telefona, a roditelji neće da me vode u Boka del Rio. Giljermo je sigurno i hteo, ali ona Hortenzija njime upravlja. Ona me mrzi, ljubomorna je, jer vidi koliko me tata obožava i koliko se meni posvećuje.

Mada me toliko voli, kao što ja mislim (zar i ti ne misliš tako?), šalje me daleko, u Španiju, u Kanadu, u Englesku, ni ja ne znam kuda, daleko od sveg ovog pakla koji moja duša bez tebe više ne može da podnese.

Zastala je; precrtala ono "ovaj pakao koji moja duša bez tebe ne može da podnese".

Alberto moj, za časak opet izlazim i opet ću te videti, iako ti mene nećeš, dok budeš prolazio na Leticijinim kolima. Ona te ne zaslužuje, istinu ti govorim. Izgledaš tako... tako, ne znam ni sama kako, u toj tvojoj kadetskoj uniformi. A ona nije tako zgodna kako pretpostavljaš. Da, slažem se da može biti privlačna, to ne poričem: morala je zbog nečeg da postane kraljica karnevala. Ali njen tip je, kako bih rekla, vrlo vulgaran, nekako svakodnevan, zar ti se ne čini tako?

Kako je samo koketna! A što je uobražena! Znam ja nju još kad smo obe išle u zabavište. Sad se slizala s Osorijevima, a ranije je o njima samo loše govorila. Druži se s njima samo da mi se podsmeva i to zato što imam bolje ocene nego ona. Jasno, to je prirodno pošto se ja ne smucam po zabavama, niti obijam tuđe pragove, niti se po vasceli dan skitavam s momcima! Ja samo na tebe mislim, ljubavi moja, na onaj čas kad će se tvoje oči najzad okrenuti k meni...

Ali ti, Alberto, da li me se ti uopšte još sećaš? Zacelo si već zaboravio da se već dve godine poznajemo - tek si bio stupio u Pomorsku akademiju - od onog dana kad sam s ocem pošla Antonu Lisardu. Čekala sam ga u automobilu, a ti si doterivao neki džip i prišao si. Ne pamtim nijedan tako divan dan kao onaj kad su nam se životi susreli da se više nikad ne rastave."

Precrtala je ono "da se više nikad ne rastave."

Iz pripovetke Kraljica

Pročitano 2965 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Hose Emilio Paćeko - Adelinino pismo