U stvaranju lika tipičnog seljaka iz Bosanske Krajine, Nikoletine Bursaća Branku Ćopiću je kao inspiracija poslužio Nikola Bursać, njegov drug iz detinjstva i zaštitnik iz prvih školskih dana. O prvom susretu sa njim Branko Ćopić piše: "Nikoletinu Bursaća, partizanskog deliju, slavnog mitraljesca i kasnije voljenog komandira čete, upoznao sam dok je bio samo bosonogi stođavo Nikoletina Bursać. Bilo je to prvog dana po mom dolasku u osnovnu skolu. Toga jesenjeg jutra djed me je svečano obučenog poveo u školu. Uz put, ispod samog Mihailica brda, u trku nas je dostigla dugonoga dječačina klepečući đačkom torbicom na leđima, u trku nam nazvala "Dobrojutro" i trkom se zaparipala uzbrdo, sve dok moj djed nije povikao: - Ehej, Nikolca, stani-der!"
Nikoletina Bursać naslikan je kroz mnogobrojne kontraste. On je snažan, korpulentan gorštak, naizgled grub i neotesan. U skladu sa svojom figurom iskazuje se kao gromoglasnik, i u dijalogu sa ljudima oko sebe često koristi osorne kratke rečenice, kao da je sa svima u svađi. Iako zna da bude pravo gunđalo, u suštini je dobričina zlatna srca, naivan, plemenit, brižan i osećajan. Pun je ljubavi za svet oko sebe, ali tu ljubav izražava često na čudan način i u zavijenoj formi, i čak se životinjama obraća sa "drugarice i druže".
U raznim situacijama Nikoletina Bursać pokušava da ostane čvrst i tvrdog srca i sakrije svoja prava osećanja. Na rastanku s majkom, sitnom i zgurenom, ostarelom pre vremena pod pritiskom životnih nedaća, njegovo srce očvrsne do te mere da postaje surovo. Dok je stara majka oblivena suzama, on polako odmiče bez i jedne prolivene suze. Međutim, kada majka dođe u opasnost zbog neprijateljske vatre, Nikoletina ostaje na položaju, štiteći je vatrom iz mitraljeza, čak i posle naredbe komandira.
Nikoletina Bursać je ponekad naivan, često i trapav. Zaštitnik je nemoćnih i nejakih, čak i "mrskih neprijatelja". Vaspitan je na narodnoj poeziji i u duhu patrijahalnog morala. Neuk je, ali prihvata novine, iako ih često ne razume. Iz priče u priču, iz događaja u događaj Nikoletina Bursać nadrasta samog sebe i izgrađuje se u svesnog, ozbiljnog i idealnog snažnog borca. Međutim, on ni u jednom trenutku ne prestaje da bude onaj stari vedri Nidžo varničavog duha.
