Lik Đurice prožima romantična otuđenost od života i on je u stalnom sukobu sa svetom koji ga okružuje. U život ulazi sa velikim očekivanjima i idealima, ali se u sudaru sa stvarnošću njegovi ideali ruše. Život mu menja karakter, čineći ga drugačijim, nego što je bio, ili što je želeo da bude, i on polako propada.
Iako Đuričina narav nije surova, prepušten sebi i neprijateljskom svetu koji ga okružuje on veoma lako prelazi s dobra na zlo. U tajne hajdučkog zanata upućuje ga Ča-Vujo, koji poznaje ljudske slabosti i koristi ih vešto za svoje ciljeve. Pošto u svojim rukama drži konce ljudskih sudbina, iako organizuje pljačke i ubistva, on uvek ostaje u pozadini, neuprljanih ruku. Đurica ne može da se otme kobnom mračnom, uticaju demonskog lika Ča-Vuja. U početku svog hajdukovanja on se gnuša krvi, ali kada ga okolnosti primoraju da je ipak proliva, postepeno se pretvara u okorelog zločinca, nalik na ostale hajduke. Uporedo sa promenom odnosa prema hajdučiji i njegov odnos prema ženi Stanki se menja. Na početku je Stanka prikazana kao delija-devojka, koja uživa u opasnostima, Đuričin nerazdvojan drug u nevolji, koja njegovo odmetanje u hajduke smatra za romantični podvig. Međutim, ona veoma brzo postaje nepodnošljiv teret za Đuricu, koji sa sobom mora da je vuče. Pošto je ličnost Stanke doživela degradaciju, ona se pretvara u odbačenu i prezrenu ženu, koja izdaje vlastima svog muža Đuricu, da bi mu se osvetila.
Istorija pada Đurice i njegove žene Stanke je naslikana kroz suprotnosti njihovih težnji za lepšim i svetlijim životom, koju oni u sebi nose do smrti i stvarnosti. Sve što im se dešavalo u životu je bilo protiv njihove volje i suprotno njihovim najvećim željama i snovima. Tragiku njihovog položaja još više naglašava priroda, koja je data u kontrastu sa njihovim raspoloženjem. Tako su uporedo sa krizama i lomovima kroz koje prolaze Đurica i Stanka date slike pitomih i svetlih predela. Đurica biva pogubljen, a kraj njegovog života dat je u prostoru koji se kupa u svetlosti.
