Ujka Vanja ima strukturu psihološke lirske drame. Ona je nedramska, bez glavnog junaka, zapleta i raspleta. Osvetljen je samo jedan isečak iz života kroz trenutke raspoloženja i duševna stanja običnih ljudi. Opšta Čehovljeva tema nesporazuma čoveka sa čovekom i čoveka sa svetom i životom izvor je liričnosti Ujka Vanje.
Atmosfera sumornog Čehovljevog nesporazuma u Ujka Vanji je građena na motivu promašenosti. Gotovo svi junaci imaju zajedničku crtu, kompleks promašenosti. Astrov kaže da je život dosadan, glup, prazan, da je nepovratno izgubljen. Za Jelenu Andrejevnu umesto ljudi hodaju nekakve sive mrlje. Sonjina hrabrost da prihvati život je hrabrost pobeđenog. Ona kaže: ''Šta da se radi treba živeti.'' Ključni motiv promašenosti izražen je i u optužbi koju ujka Vanja izriče svom zetu, uvaženom naučniku Serebrjakovu, oličenju lažne moći, intelekta i duha. Za njega kaže da je dvadeset pet godina zauzimao tuđe mesto, jer sam je samo mehur od sapunice.
Sve junake drame život slama i ranjava, ali oni nemaju snage da izađu iz puste svakodnevnice, ne vide prave puteve. Oni žive u sivilu i mrtvilu, pate zbog nemogućnosti da ostvare svoje snove i ideale. Kod ujka Vanje razočarenje u ideale izaziva osećanje besmisla života i samoubilačka raspoloženja. On noćima ne spava zato što misli da je glupo pročerdao život. Jelena čezne da promeni život i da u njoj ne gledaju samo lepu ženu, već i pametnu, ali nema snage da bilo šta promeni. Sonja, kći naučnika Serebrjakova povezuje devojačke snove za udaju za doktora Astrova. Ona nastoji da odredi njegov odnos prema sebi, ali ne želi da shvati da njena ljubav nije uzvraćena. Beži od istine i smatra da je neizvesnost bolja, jer ipak postoji nada. I uvaženi naučnik Serebrjakov shvata posle odlaska u penziju da nije ostvario svoje ideale i da njegove knjige neće živeti posle njega. I sam Astrov uviđa da ga je prezreni malograđanski život povukao i da je postao banalan kao i ostali. I on nema pred sobom plamičak, izgubio je ideale.
I na početku drame Ujka Vanja, Anton Pavlovič Čehov naglašava besmislenost života. Drama počinje razgovorom o čaju. Besmislenost se naglašava i na kraju razgovorom o kaši. Na prvi pogled sve ostaje po starom, ali junaci su se nepovratno izmenili. Sonja se više neće nadati da će je Astrov zavoleti, ujka Vanja više neće imati smisao života, a Astrov više nikada neće sresti Jelenu koju je zavoleo zbog njene lepote. Naglašava se slom bilo kakvog smisla života. Apsurdni krug življenja se gotovo zatvara.
