Artnit

Utorak, 03 Juni 2014 14:42

Margaret Jursenar - O romanu Čarobni breg Istaknut

Dizajn korica knjige Čarobni breg Dizajn korica knjige Čarobni breg

U Čarobnom bregu demonska misao pobeđuje šopenhauerski pesimizam i stoički konformizam; Joahim, stradalnik strogosti i odbijanja, svoje mesto ustupa rođaku Hansu Kastorpu čije se malograđanske osobine koriste za ispitivanje ponora. Na tom snegu se izgrađuje mitsko; fantastično, rasuto po nekim od prvih novela, uređeno je po zakonima magijske epopeje i obreda inicijacije.

Može da se kaže da Tomas Man istovremeno dostiže klasicizam svog romantizma; primećuje se kako se delo, kao svako klasično ostvarenje, svodi na mali dobitak u okviru ljudskog saznanja; roman o smrti koja pobeđuje postaje vaspitni roman na način Vilhelma Majstera: Hans Kastorp je naučio da živi. Taj mladi buržuj, pomalo nespretan i u neku ruku smešan, koga pisac sklanja u ratni dim 1914. i za koga ne može, ili ne želi da nam kaže da li iz njega izlazi živ, pripadnik je vrste koja je sve više ugrožena: homo sapiensa. Ovaj večiti student sušta je suprotnost Đavolovom učeniku. Proučavanje nauke, za koju se obično smatra da dehumanizuje, samo ga goni da korača prema određenijem shvatanju svog ljudskog postojanja korakom koji je oduvek bio korak pravog humaniste. Eksperimentisanje sa tim nepouzdanim, polulažnim-polupravim naukama koje nazivaju okultnim, samo je do kraja dovedeno herojsko priznavanje poznavanja čoveka. Sasvim jednostavno: hermetična mudrost postala je mudrost.

Kod Tomasa Mana, međutim, ništa nije prosto: Hans Kastorp se skoro veselo baca u ratnu pustolovinu na poslednjim stranicama Čarobnog brega u nadi da će u njoj pronaći stvarnost i ljudsko druženje. Za jednog regruta 1914. to je sasvim prirodno osećanje, ali čini se da Man Hansa postavlja, na kraju njegovog slobodnog padanja, na mesto koje je ispraznio ograničeni i nepopustljiv Joahim, bez ikakve duhovne zadrške i još prožet militarističkim učenjima svog vremena i naroda. Intelektualna praksa ostaje pod sumnjom čak i u najklasičnijem delu velikog pisca: rat je za "životom razmaženo dete" isterivanje đavola koje ga udaljava od "grešnog brega". Istina je da velika dela ponekad imaju veštačke rasplete koji ih, u poslednjem trenutku, priključuju uvreženim mišljenjima čitaoca, a kad se ukaže prilika, i predrasudama koje postoje u glavi samog pisca. Ali kako je tema koja bi se mogla nazvati prvobitnim grehom inteligencije kod Mana suviše prisutna, zaobilaženje ovog epiloga nikako ne bismo mogli da dozvolimo: i inače su Hansova intelektualna istraživanja na kraju obimnog dela posvećenog napretku duha u nastajanju obelodanjena kao opasan izlet u Zlo.

Iz knjige Margaret Jursenar - Eseji

Pročitano 4839 puta Poslednji put izmenjeno Utorak, 13 Avgust 2019 10:20

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Margaret Jursenar - O romanu Čarobni breg