Najstarija obredna pesma je dodolska koja pripada kultu božanstva plodnosti. Obredi su se razvili da bi se uticalo na svoje zamišljeno biće, izazvala ili zaustavila kiša. Dodolska pesma je nastala u periodu prelaska na stočarstvo i zemljoradnju, kada je čovek mnogo zavisio od atmosferskih prilika i kiše.

Krstonoške pesme su oblikom i sadržajem veoma slične dodolskim pesmama. Pevale su se za vreme beskišnih dana. Predvođeni barjaktarom koji se zove krstonoša, ljudi su išli po polju i pevali pesme seoskom zaštitniku, moleći se za kišu.

Uz verske obrede pevale su se i kraljičke pesme. Svoj naziv kraljičke dobile su zato što su devojke koje ih pevaju nosile na glavi krunu, a u ruci drveni mač. Ove devojke su išle od kuće do kuće o Duhovima i prema želji ukućana pevale pesme namenjene pojedincima ili čitavom domu.

Obredne pesme koje su se pevale o Božiću i Novoj godini nazivaju se zajedničkim imenom - koledarske ili koledske pesme. Po svom poreklu ove pesme su veoma stare. Kada je u doba paganstva proslavljana Nova godina pevale su se za vreme prolećnih ravnodnevnica. Ali pošto je hrišćanstvo proslavu Nove godine zamenilo božićnim praznicima, ove pesme se prenose na Božić. "Koledari" su najčešće momci koji idu od kuće do kuće i čestitaju domaćinu praznike, želeći mu napredak u domu i moleći za darove.

I slavske pesme su iz grupe obrednih pesama. One se pevaju samo na slavama, i najčešće uz ceremoniju sečenja slavskog kolača.