Artnit

Ponedeljak, 14 April 2014 15:10

Vilijam Fokner - Drum Istaknut

Prokleti taj drum. A uz to samo što nije pala kiša. Stojim ovde i vidim je kao da sam vidovit kako se spušta iza njih kao zid, spušta se između njih i mog datog obećanja. Činim sve što mogu, ukoliko sam u stanju nešto da izmislim, ali prokleti ti dečaci.

Prolazi tuda, sasvim uz moja vrata, gde ga svaka napast koja postoji na svetu mora snaći. Govorio sam Edi da nije nikakva sreća živeti na drumu kad su ga pravili ovde, a ona je kazala, sasvim kao prava žena, "Onda, ustaj i seli se." A ja sam joj rekao da ni u tome nema sreće, jer Gospod je napravio drumove za putovanje: zato ih je postavio vodoravno na zemlju. Kad mu je volja da se nešto uvek kreće, On ga pravi izduženo, pljoštimice, kao drum, ili konja, ili kola, ali kad mu je volja da nešto ostane stalno gde je, On ga pravi uspravno, kao drvo ili čoveka. I, prema tome, nikad nije bila Njegova volja da ljudi žive na drumu, jer šta stiže tamo prvo, pitam ja, drum ili kuća? Jeste li ikad čuli da On gradi drum pored neke kuće? pitam ja. Ne, nikad, kažem ja, jer je uvek dato da ljudi nemaju mira dokle god im je kuća tamo gde svako ko prolazi kolima može da im pljune na prag, ljudi su stalno bez počinka i žele da ustanu i da idu nekuda na drugo mesto dok je On smerao da ostanu tamo gde su kao drvo ili kao stabljika kukuruza. Jer da Mu je bila volja da se čovek uvek kreće i da odlazi nekuda na drugo mesto zar ga ne bi postavio da leži dužinom potrbuške, kao zmija? Samo se po sebi razume da bi.

Iz romana Dok ležah na samrti

Pročitano 3390 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Vilijam Fokner - Drum