U maju, nad srcem kad su mi se nagle,
Suđenice vile nisu umele
Od ludosti da mi ga spasu.
U proleće, u proleće ja zavoleh
Senke u nečijem glasu.
U proleće, u proleće, tako je suđeno,
Srcu mom uvek će ljudi da se čude
I žeđi mu niko neće shvatiti.
O, žao mi je mladića koji me voleo bude
U proleće, jer će patiti.
Četvrtak, 20 Mart 2014 17:44
Desanka Maksimović - Sudba Istaknut
U proleće, u proleće kad vrbe zelene
I potok teče plavim nebom umiven,
U cvetovima kad mirišu magle;
U proleće, u proleće ruže uvele
Zavoleh miris skriven.
Objavljeno u
Pero
Tagovano
Najnovije:
- Pol Gogen - Trenutak istine I
- Džek London - Nastavljati vrstu zadatak je života, a zakon mu je smrt
- Samjuel Beket - I čovek je tu, negde, grdni kamen-stamen svih vremena i svih vladavina
- Sadek Hedajat - Nikada nisam bio u stanju da se prilagodim svetu u kome sam živeo
- Lajoš Zilahi - Zar ovako moram propadati ovde u tuđini?
