Pesma Kraj je sjajan biser iz Bajronove riznice poetskog stvaralaštva. Pesma je obojena snažnim ličnim koloritom. U središtu pesme je njegova sopstvena ličnost, lični unutrašnji život. Njeni stihovi su protkani dubokim osećanjima i nezadovoljstvom životom. Pesnik je nezadovoljan svetom i zato se odvaja od njega, očajava, pati i nosi u sebi bol sveta koji ga rastrže. On je usamljen, oseća da nije voljen i bolno preživljava sudbinu prognanika. Umiranje prirode izaziva u njemu slutnju o skoroj smrti, tugu i pesimizam. Oseća da je sve izgubio i da je smrt nad njim i da za njega nije bilo, niti će biti zadovoljstva u životu.
Pesnik snažno oseća da se ljudskom bitisanju ne pruža mogućnost da postigne sreću i ostvari ideale i nade i da mora biti slobodan u svom ostvarivanju vizije sveta. Zato ponire duboko u prošlost, okreće se legendi i nacionalnom predanju i junacima stare Grčke. Svoj smisao života on nalazi među narodom koji se bori za čast i slobodu. Ono što još želi je juriš, pobeda, vojnički grob. Ne može se umreti drugačije nego junački. Takva smrt pobeđuje prolaznost čovekovog bitisanja. Takav stav je titanski prkos praznini i jalovosti savremenog civilizovanog društva.
