U narodnoj lirskoj ljubavnoj pesmi Dragi i nedragi devojka kroz monolog koji je emotivno obojen otvoreno i neposredno iznosi svoja osećanja prema voljenom mladiću. Motiv u pesmi je nesrećna ljubav kojom se slika i patrijahalno shvatanje tog doba.
Na početku pesme Dragi i nedragi prikazaje se kratko zbivanje, koje na prvi pogled nije mnogo povezano sa temom pesme. "Konj zelenko rosnu travu pase, za čas pase, za dva prisluškuje." I on je na neki način potresen rečima devojke koja moli svoju majku. Devojka zna da njeni roditelji idu prema blagu, prema bogatom rodu. Okoreli u svojoj nesreći oni traže po svaku cenu izlaz iz svoje bede, i zato žele da je udaju za bogatog mladića koga ona ne voli. Devojka moli svoju majku da je ne udaju za nedragog i kaže: "Volim s dragim po gori oditi, glog zobati, s lista vodu piti studen kamen pod glavu metati, neg' s nedragim po dvoru šetati, šećer jesti, u svili spavati". Osećanja devojke su naglašena snažnim kontrastima u opisima budućeg života sa dragim i nedragim. Za nju je udaja za nedragog bila velika nepravda i rušenje njene prave sreće sa mladićem koga voli.
Narodna lirska ljubavna pesma Dragi i nedragi je izraz svog vremena, društvenih i porodičnih odnosa, pre svega izraz različitih vidova patrijahalne kulture. Ona je ne samo molba devojke, već predstavlja i emotivnu ispovest njene duše. Ljubavna osećanja u pesmi su iskazana toplo i slikovito. Preovlađuju poletna, ali u suštini setna osećanja. Jezik je jednostavan, kao što je jednostavno i kazivanje o ljubavi.
