Pesma Strepnja peva o ljubavi, najlepšem i najplemenitijem ljudskom osećanju. Ljubav je iskazana diskretno, u nagoveštajima, kao čežnja, očekivanje i nadanje. Slutnja i strepnja su utkane u svaki njen stih.

Lirsko kazivanje u pesmi Strepnja je neposredno, u prvom licu. Ono je smireno, tiho, kao šaputanje ili tiho kazivanje sagovorniku i nalikuje na poveravanje ili ispovest. Osnovni stav o ljubavi o kojoj se kazuje je veoma osoben. Ljubav postaje samo strepnja. Negira se želja za bliskošću i susretom i naglašava: "Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva". Ljubav izdaleka prema njegovim očima ističe udaljenost, nepoznanicu, tajanstvenost. Zato se želi ljubav koja se čeka, koja je samo slutnja i nagoveštaj. Postoji i strah od negativnog odgovora, od gubljenja ljubavi. Lepota je u traženju, želji i nadanju, u slutnji koja je uvek svetla jer u njoj postoji ljubav. U nagoveštaju, očekivanju i čekanju ljubavi se vidi njena lepota i draž. Pesnikinja se distancira od ljubavi, naizgled čedne i bezazlene, zato što će samo tako ostati večno lepa, izdaleka. Ona joj jasno kaže na početku svake strofe: "Ne, nemoj mi prići!"

Strepnja, najintimnija pesma Desanke Maksimović, nije nastala iz nepoznavanja lepote ljubavi, već iz doživljaja te lepote koja može, u ponovnom susretu, biti nepotvrđena, uništena ili srušena. Zato se i suština ljubavi ne vidi u ostvarenju, u susretu i viđenju, u dodiru, već u želji, traženju i čekanju iz kojih proističu nagoveštaji, strepnje i očekivanja. Jer, ljubav ulepšava i život čini ispunjenim i ostvarenim.