Pesma Predrag i Nenad se tematski može smestiti u okviru hajdučkog ciklusa narodnih epskih pesama. U njoj su prepoznatljive mnoge teme iz hajdučkog života, kao što su podela blaga, hajdučke zasede i megdan. Pesma predstavlja i varijantu narodne pripovetke o dva brata koja su Turci zarobili i koji se posle dugo godina vraćaju kući. Najpoznatiju varijantu ove pesme je zapisao Jovan Berić, književnik iz Budima u Bačkoj ili samom Budimu, ondašnjem centru vojvođanskih Srba i poslao Vuku Stefanoviću Karadžiću.
Tema pesme Predrag i Nenad je česta u književnosti, sukob braće. Pesma govori o dva brata koji se traže i kada se nađu stradaju zbog tragičnog nesporazuma.
Pesma Predrag i Nenad počinje sa nekoliko snažnih metafora, sažetim kazivanjem ekonomskih prilika i kratkim slikanjem lika starice majke. Majka je samohrana, udovica, koja se žrtvuje za decu, prede i plete da bi ishranila sinove. U gladne godine podigla je dva sina, Predraga i Nenada, i oba je napuštaju kada odrastu. Nevolja je naterala braću da odu u dva suprotna tabora, na dve strane sveta.
Narodni pevač opisuje mlađeg brata, Nenada i prati njegov put. Mudar i razuman Nenad hajdukovao je tri godine i sreća ga je pratila svuda na megdanu. Kada se Nenad uželeo majke predložio je družini da idu svaki svome domu. Na deobi, hajduci se zaklinju u brata i sestru "da u njega više nema blaga". Pošto nema brata ni sestru, Nenad se zaklinje u Boga, oružje i konja umesto u nekog od roda.
Posle deobe blaga Nenad stiže kući. Za večerom pred majkom izliva svu gorčinu što nema brata ili sestru u koju bi se mogao zakleti kao njegovi drugovi. Kada sazna da ima brata Nenad je isuviše srećan da bi mogao da čeka i moli majku da mu sašije zeleno odelo da bi išao da traži brata. Ona ga sa nekim kobnim predosećanjem moli da ne ide u potragu za starijim bratom Predragom.
Narodni pevač opisuje Nenada na dugom i zamornom putu, njegovo lutanje i uzdržanost i kaže: "Nigde svoga on ne pusti glasa. Niti pljunu ni na konja viknu." Nenad kroz pesmu traži brata. Za to vreme oko Predraga je trideset hajduka. Intuicija navodi Predraga na pomisao da je neznani junak što peva kroz goru, možda njegovog roda, i naređuje svojim ljudima da ga uhvate i dovedu.
Dve grupe Predragovih hajduka napadaju Nenada. U velikoj želji za bratom Nenad zaboravlja na obzire i dva puta moli da ga poštede. Kada se Nenad razljutio sukobljava se sa trideset hajduka. Čim je Predrag dobio vest o sukobu svoje čete sa nepoznatim junakom, uzima luk i strelu i smrtno ranjava Nenada. Na Predragovo pitanje, ko je i čijeg je roda, Nenad mu se s tihom setom ispoveda. Kada je saznao za svoju grešku Predraga hvata nejasni strah, pa tek onda oseti moralnu odgovornost i težinu učinjenog dela. On pokušava da popravi svoju grešku, pritrčava Nenadu, skida ga s konja na travu.
Nenad ni na samrti ne pokazuje gnev, nego samo zadovoljstvo što je najzad našao brata. Na samrti prašta krv bratu Predragu, bez ijedne reči osude i gneva. Na kraju ove pesme je tužbalica Predragova puna snažnih emocija i blistavih metafora. U njoj su se stopile radost što imade brata i žalost što ga je olako i nesrećno izgubio. Iza ove tužbalice dolazi veća od reči i viša od glasa - smrt drugog brata. Ubija se "pa potrže nože od pojasa, te udara sebe u srdašce, mrtav pade pokraj braca svoga".
Narodna balada Predrag i Nenad je poetska sinteza najsuptilnije lirike lirskih i najdublje tragičnosti narodnih epskih pesama. U nju je narodni pevač utkao osećanja, kako svoju kratkotrajnu radost, tako i crnu nit jednog velikog bola.
