Pero
Šarl Bodler - I muškarac i žena znaju od rođenja da se u zlu nalazi sva naslada
Večita sklonost prostituciji u čovekovom srcu, odakle se rađa njegov užas od samoće. On bi da postane dvoje. Genijalan čovek bi da bude jedno, dakle samotnjak.
Slava znači ostati jedno i prostituisati se na poseban način.
Ne gledaj me u oči, iz straha
Alfred Edvard Hausman, klasični filolog i profesor na Kembridžu, poznat i kao jedan od najistaknutijih pesnika svog vremena pisao je o tome da je zaljubljen, ali ljubav je retko srećna u njegovoj poeziji i vodi u patnju, tugu i smrt. U pesmi Look not in my eyes, for fear, u prevodu sa engleskog jezika Ne gledaj me u oči, iz straha ljubav se preliva u samoljublje.
Oto Bihalji Merin - O romanu Čarobni breg
Tri nedelje je bio Tomas Man u poseti kod svoje žene u Davosu. Onda je pobegao pre nego što su lekari - koji su otkrili simptome bolesti - uspeli da ga zadrže. Pobegao je iz magnetnog polja toga brega, jedva noseći u sebi klicu neke bolesti, ali zato klicu začete povesti.
Onore de Balzak - Ona je taj Ljiljan u dolu, u kome je rasla Boga radi, ispunjavajući ga mirisom svojih vrlina
U tim mislima naslonih se na jedan orah pod kojim se, od toga dana, odmaram kad god se navratim u ovu svoju milu dolinu. Pod tim drvetom, kome povjeravam svoje misli, pitam sebe kakve su se promjene sa mnom desile za vrijeme minulo od posljednjeg dana kad sam iz doline otputovao. Moje se srce nije varalo, ona je živjela tu: prvi zamak što spazih na obronku jedne pustare bilo je njeno prebivalište.
Robert Artur - Zagonetka mucave papige
Oni obećaše, a Jupiter ga zamoli da im kaže sve podatke o nestaloj papigi.
- Veoma sam volio Billyja - reče čovjek. - Puno ime joj je Billy Shakespeare. Vi, dakako, znate tko je bio William Shakespeare.
Književnost prosvetiteljstva
Prosvetiteljstvo ili racionalizam (od latinske reči ratio - razum) se javlja u XVII veku kao pokret građanske klase i građanske svesti protiv verovanja i dogmi srednjeg veka. Kulturnoknjiževna epoha prosvetiteteljsva ima svoje korene u filozofskim idejama tog vremena i obuhvata ceo XVIII vek, a u nekim zemljama sa kasnijim književnim razvitkom odjeci prosvetiteljskih ideja su trajali do sredine XIX veka.
Marina Cvetajeva - O majci
Majka kao da je još živa sahranila sebe u nama - za večni život. Kako nas je tesno ispunjavala onim što je nevidljivo i bestežinsko, zauvek time isterujući iz nas svu izmerljivost i vidljivost. I kakva sreća što sve to nije bilo nauka, nego Lirika - ono čega uvek ima premalo, po dvaput premalo: kao što je gladnome malo ceo hleb na svetu, i kao što je u svetu malo - kao radijuma, onoga što je i samo - nedostatak svega, sam nedostatak, i koji samo zato i može da seže do zvezde! - ono čega ne može biti previše, zato što je ono samo previše, sveukupna suvišnost čežnje i snage, suvišnost snage koja prelazi u čežnju što pokreće brda.
Desanka Maksimović - Slikarka zima
Jedne godine slikarka Zima krete po svetu da raznese darove deci. Nije imala, istina, ništa naročito da im daruje, ali je preko leta na dokolici bila smislila da im naslika noću po prozorima puno srebrnih šuma, zverčica i kuća.
Slikarki Zimi bilo je to lako, mahne jedanput svojom studenom kičicom, a stvori se na prozoru srebrni list, paprati ili sleđena jelova grančica. Mahne drugi put i ukaže se sleđena reka koja kao da teče ispod vrba pod snegom. Mahne treći put i nikne dvorac sav od biljura, u kome umesto svetiljaka sijaju srebrne zvezde.
Snežna kraljica
Bajka Snežna kraljica (Snedronningen) koju je napisao Hans Kristijan Andersen prvi put je objavljena 21. decembra 1844. godine u zbirci Nove bajke. Ona je ispričana u nizu od sedam priča koje govore o borbi između dobra i zla i snažnom prijateljstvu Gerde i Kaja koje pobeđuje zlo oličeno u liku bezosećajne Snežne kraljice.