Pero
Romantizam u književnosti
Romantizam u književnosti javlja se posle Buržoaske revolucije 1789. godine, traje do sredine XIX veka, i predstavlja svojevrsnu reakciju na klasicizam. Ovaj književni pravac za temu stvaralaštva smatra čovekova osećanja, ističe iracionalizam, i traži svoja izvorišta u narodnoj umetnosti i usmenom stvaranju vlastitog naroda, ali i stranih, često do tada egzotičnih naroda, i u udaljenim istorijskim razdobljima.
Pablo Neruda - Zabranjeno je
Zabranjeno je plakati, a da se nešto ne nauči,
probuditi se, a ne znati šta sa sobom,
plašiti se svojih sopstvenih uspomena.
Albatros
Središnji motiv lirike Šarla Bodlera je romantičarska suprotnost između ideala i stvarnosti. U pesmi Albatros, koja je nastala 1841. godine za vreme njegovog putovanja u Indiju, ovaj motiv je veoma snažno i slikovito tkan kroz stihove. Šarl Bodler progovora o nečemu što se do tada u poeziji javljalo u dosta ublaženom obliku, ulepšano i zapakovano u prihvatljivu formu.
Aleksa Šantić - Emina
Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajaše Emina.
Etičke vrednosti srpske epske poezije
Srpska epska poezija tokom vekova robovanja pod Turcima je stalno pevala o junaštvu srpskog naroda. Narodna junačka pesma je posebno opevala hrabrost srpskih junaka. Tako je epska poezija tokom vekova budila i stvarala nacionalnu svest srpskog naroda.
Milan Rakić - Iskrena pesma
O sklopi usne, ne govori, ćuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I reč nek tvoja ničim ne pomuti
Bezmerno silne osećaje moje.
Boj na Salašu
Ciklus pesama o oslobođenju Srbije su epske pesme novijeg vremena o borbi Srba za slobodu i obuhvataju period ustaničke Srbije na početku XIX veka. Ove pesme su uglavnom dela slepog guslara Filipa Višnjića od koga ih je Vuk Stefanović Karadžić zapisao. Tema ovih pesama je odlučna borba srpskog naroda i želja da se oslobodi od Turaka.
Sumnjivo lice
Komediju Sumnjivo lice napisao je Branislav Nusić 1887. godine. Ova komedija je bila zabranjivana, jer se iza smeha krio podsmeh upućen ondašnjoj vlasti. Prvi put je na pozornici izvedena 1923. godine u Beogradu.
Sumnjivo lice je napisano u drugom licu, a radnja se vezuje za kraj osamdesetih godina XIX veka. U središtu ove komedije je srpska vlast u vreme vladavine Obrenovića.
Šarl Bodler - Albatros
Dokoni mornari od zabave love
često albatrose, silne morske ptice,
na putu nemarne, tihe pratilice
lađa što nad ljutim vrtlozima plove.
Ežen de Rastinjak
Ežen de Rastinjak je najtipičnija ličnost iz romana Čiča Gorio Onorea de Balzaka. On je beočug koji vezuje ulicu Sv. Ženevjeve, gde još postoje iskrena osećanja, i Sen-Žermensko predgrađe, gde se zlatom i svilom pokrivaju nemilosrdnost i egoizam. Priča o njemu poprima novu formu stare priče o Faustu koji prodaje dušu za blaga ovoga sveta.
Pero